Da li vam se često događa da vam se pred neki važan sastanak želudac „veže u čvor“? Da li vas obliva hladan znoj kad pomislite na listu neodgovorenih mejlova? Da li osećate poriv da pobegnete od svega, kad se nađete u vremenskoj stisci između brige o porodici, kućnih poslova, negovanja prijateljstava, postizanja odličnih rezultata na poslu…?
Ako je lista situacija u kojima vaše telo naprosto vrišti: „Beži!“, možda i duža u vašem slučaju, onda je jasno da ste žrtva jednog od najvećih terorista današnjice – stresa.
Stres je na neki način preterano upotrebljavana reč, zato što se koristi da opiše niz različitih simptoma, koje osećamo u susretu sa svojom svakodnevicom. Čak i lekari čim ustanove da neki simptomi koje imate ne mogu da se objasne nekim objektivnim stanjem ili bolešću, sve njih pripisuju stresu.
Ali šta je ono što zaista izaziva stres?
Ne, to nije zahtevan posao, niti nedostatak novca, vremena i pomoći u kućnim poslovima. Uzrok stresa je potreba ljudi da sve drže pod kontrolom.
Sada na trenutak zastanite i razmislite o ovome što ste pročitali. Da li sada uviđate šta stoji iza vaše brige da će se dete razboleti, ako ode gologlavo u vrtić? Iza vašeg besomučnog trubljenja na semaforu? Iza razmišljanja šta će drugi misliti o vama, ako konačno skratite kosu?
Odgovor je: potreba za kontrolom i strah od gubljenja iste.
Da li ćete imati osećaj kontrole ili nećete, nema apsolutno nikakve veze sa stvarnim okolnostima u kojima se nalazite. Sve se nalazi u vašoj glavi. Iako je to lakše reći nego učiniti, da biste se oslobodili stalne anksioznosti i stresa, potrebno je da prihvatite mogućnost da ne možete kontrolisati apsolutno sve aspekte svog života. To je naravno lakše reći, nego učiniti, jer nas osećaj da imamo sve konce u rukama čini spokojnim. Ali pre nego što s indignacijom odbacite mogućnost da ćete ikad poželeti da ih jednostavno ispustite, razmislite: šta je to što vi pokušavate da kontrolišete i zašto? Šta za vas znači prepuštanje kontrole? Šta je najgore što se može desiti ako to učinite?
Iskreno odgovorite na ova pitanja i ne preuveličavajte moguće posledice prepuštanja. Nećete umreti ako jednog dana preskočite brisanje prašine, da biste se odmorili. Vaša deca se neće razboleti ako jedne večeri pojedu sendvič umesto „zdravog i izbalansiranog obroka“. Nećete dobiti otkaz, ako zatražite jedan ili dva dana slobodno, kako biste se odmorili. Takođe, nećete postati beskućnik, ako bez tog posla ostanete. Kad prihvatite to da se najgori ishodi verovatno neće dogoditi, onda će vaša želja da možda ipak malo popustite pomenute konce, sigurno biti snažnija.
Ali kako da to konačno i započnete?
Ključ je u hrabrosti
Ma šta vi mislili, hrabrost nije nešto s čim se rađamo – hrabrost se može izgraditi. To znači da ćete možda neko vreme postupati uprkos svom strahu i da ćete bez obzira na njega popuštati konce. Takođe, to znači da ćete imati hrabrosti da prihvatite sebe kao nekoga ko nije savršen, baš kao ni jedan drugi čovek, ni jedno drugo biće, predmet, planeta, univerzum… Biti nesavršen u nesavršenom svetu nije tako strašno, zar ne?
To što ste hrabri, ne znači da ste neustrašivi. Ako vam se na putu ubrzano približava kamion, logično je da nećete baš u tom trenutku preći ulicu. Ali ako nema ni traga kamionu, potpuno je bespredmetno plašiti se prelaska ulice. Hrabrost podrazumeva razumnost u oba slučaja – veru u sopstvenu procenu.
Dakle, da biste prevazišli strah od gubljenja kontrole, možete: naterati sebe na akciju, ne zahtevajući pritom da sve aspekte znate unapred i ne insistirajući na potpunoj sigurnosti.
Prihvatite činjenicu da ne mora sve da bude savršeno. Neuspesi nam pomažu da rastemo i prevazilazimo sopstvene granice.
Prihvatite sebe sa svim manama i vrlinama i uvedite naviku svakodnevnog pisanja zahvalnosti, ne samo prema svemu što imate, ljudima koji su u vašem životu, nego i prema onome što jeste. Ispisujte svakog dana stvari koje volite kod sebe.
Prestanite da brinete ODMAH! To znači da svaki put kad osetite pomenute simptome straha od gubljenja kontrole, zastanete na trenutak, udahnete duboko, izdahnete polako i ponavljate tu vežbu disanja nekoliko puta. Zatim osvestite šta se u tom trenutku dešava i postavite sebi jedno jednostavno pitanje: Šta je najgore što može da mi se desi? Objasnite svom iracionalnom strahu da će sve biti u redu i da većina najgorih scenarija, sve i da se ostvari, zapravo nije tako strašna.
Zamislite da imate moć da svakog puta kad osetite stres možete u trenutku da se vratite u svoje najbolje stanje. Zamislite kako bi vaš život izgledao kada biste ga živeli bez iracionalnih strahova i prepustili se avanturi? Tako nešto je moguće ako znate kako vaš mozak zapravo funkcioniše i naučite prave tehnike koje vam mogu pomoći da promenite njegove obrasce.
Sve to možete naučiti u okviru NLP Practitioner edukacije na NLP Institutu koja je već mnogima pomogla da postignu uspehe na ličnom i poslovnom planu i žive život punim plućima. Više o njoj možete pročitati OVDE.
