„Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način“.
Većina ljudi zna ovaj čuveni početak knjige „Ana Karenjina“ Lava Tolstoja. Samo srećnici poput mene i drugih ljudi koji su prošli NLP mogu u njoj da vide i nešto drugo sem nebrojani broj puta analizirane rečenice i konstatacije. Ja u toj rečenici sada vidim potrebu za modelovanjem, jer: “Modelovanje je proces podržavanja savršenstva koje postižu određeni ljudi. Zašto su neki ljudi uspešniji od ostalih obično se objašnjava urođenim talentima. NLP izbegava to objašnjenje, istražujući kako za kratko vreme možemo postati uspešni.“
Dakle, kako su srećne porodice uvek na isti način srećne? Postoji li neka veština koja može da se nauči, sledi i primenjuje da se ova „osnovna ćelija društva“ učini trajnom i večnom? Ako je toliko važna, postavlja se pitanje zašto se toliko raspada u vremenu napretka, tehnoloških inovacija, društvenih mreža…
Šta je tajna uspešnosti Stiva i Šeron Bidalf? Profesije kliničkog psihologa-terapeuta i medicinske sestre, kasnije socijalne radnice, samo su delići odgovora dvoje bračnih partnera koji su svojim radom u „porodičnom savetovalištu“ pomogli mnogima u svom okruženju, a knjigom – ljudima širom sveta. Nigde eksplicitno u ovoj knjizi se ne pominje NLP iako su autori sertifikovani treneri za NLP, te on odiše u skoro svakom pasusu, počevši od dva ključna aksioma: „Mapa nije teritorija“ i „Nemoguće je nekomunicirati“.
Nemanja Milenković
– EXIT Fondacija
