ILI: Da li je život posle NLP-a zaista drugačiji?
Jutro posle moje NLP Business Practitioner sertifikacije… Ustajem, pozdravim sunce, vibriram na nekom višem, nestvarnom nivou, imam energije za tri žene… Jasno mi je da kasnim, ali pomislim: “Polako draga moja, pet minuta neće urušiti finansijsku sliku tvoje kompanije, i zato, slow motion…” Obučem svoj najveći osmeh i krenem u dan, a u srcu nosim svih onih 35 iskrenih priča i jedinstvenih emocija, ispričanih od strane mojih NLP kompanjona. Osećam se kao da me ta energija i ljubav koju sam od njih ponela i dobila u amanet za ceo život, a spakovala sam je direktno u svoje srce, sada štiti, zauvek.
Na semaforu, pored mene, u kolima, čovek srednjih godina. Doslovce – urla u slušalicu. Kad se upali žuto, već je jako nagazio na gas, pišti, trubi, svira…svi su mu krivi. I vrati mi se slika. Jasna slika mog pre NLP-ovskog života, i moje bivše ja.
Ona bi ovog jutra ustala i sigurno ne bi posvetila čarobnih prvih pet minuta predivnog jutra puneći svoju teglicu zahvalnosti. Zaboravila bi da popije vitamine, iako bi imala tri kutije nekih najskupljih i “najfensi”. Zaboravila bi da pozdravi sunce. Ušla bi u sobu svog deteta i vrištećim šapatom ( a taj je najgori) rekla: “Hajdeeee, ustajanjeee”. Golicanje? Grljenje? Ko za takve stvari ujutru ima vremena, osim lažnjaka u filmovima? A tek zahvalnost! Na čemu da bude zahvalna? Na neplaćenim računima nagomilanim na polici, frustrirajućem poslu, na tome što je od jutra do mraka kao na pokretnoj traci, samo obaveze, obaveze, obaveze…
Vidim je na istom ovom semaforu. Lepa je, ali tako kruta. Toliko je ljubavi u njoj, ali zaključane. Zvoni joj telefon, javlja se, počinje da urla na bivšeg muža. Već kasni, samo joj je još to trebalo, zbog tih pet minuta raspašće se firma, život, planeta, univerzum! Pali se žuto već je nagazila na gas, pišti, trubi svira…svi su joj krivi.
A onda, u samo jednom trenutku u kom nije bila dovoljno pažljiva, neko je pomenuo NLP. Ne veruje ona u tamo neke metode…ali je njen um percipirao: nauka, tehnike, logično, razvoj, komunikacija… Opet, iz nepažnjom izazvane radoznalosti, odlazi na trening NLP Starter. Sve kraće traju periodi stamene prisutnosti i samosažaljenja, a sve duže periodi u kojima počinje da se pita: A ŠTA AKO? U jednom od tih odsutnih trenutaka odlučuje da krene na NLP Business Practitioner edukaciju. “Ludost! “, misli pred drugi modul. Šta joj je to sve trebalo?
Na NLP Institutu je dočekuje trenerska ekipa neobičnih sposobnosti, na čelu sa Slavicom Squire. Postavljaju prava pitanja, ne ona koja je već negde čula, ne ona za prolaznu ocenu, već ona za deset plus, koja pogađaju pravo u metu. Upoznaje ljude koji su, kako izgleda, zbunjeni podjednako kao i ona. I kreću na putovanje, svako ka središtu svog srca, sa koga se niko nije vratio isti, već zadovoljniji, ispunjeniji, otvoreniji prema svetu i mogućnostima, i što je najvažnije: bliži sebi.
Evo me danas, sedam meseci kasnije. Sertifikovani NLP Business Practitioner! Svet je izgleda ostao isti. A gde sam ja? Pokušavam da prizovem tu staru mene, dugo je se nisam setila, dugo na nju nisam mislila, dugo već nije bila tu, onako nervozna, uslovno srećna, bez jasne vizije i osvetljenog puta. Zovem je prvo tiho, pa jače, pa kucam na njena vrata, pa lupam. Niko ne odgovara. Uzmem papirić i olovku i napišem: “Draga moja bivša Snežana, želim da ti se zahvalim. Družile smo se dugo i znam da si imala najbolje namere, samo nisi znala koji su pravi načini. Nisam ljuta na tebe, naprotiv, biću ti zauvek zahvalna što me je tvoja nepažnja dovela do ispunjenja, mira i sreće. Ipak, ovo je trenutak kada se naši putevi zauvek razilaze. Volim te”.
Uzmem papirić da ga zalepim na njena vrata, kako bi ga nekad pronašla. A tada vidim da na njima kredom stoji ispisana poruka, malo bolje pogledam i pročitam: “Ovde više niko ne stanuje”.
I sada znam da je ceo moj prethodni, pre-NLP život bio uvertira za nešto veće, bolje i sjajnije nego što sam umela da zamislim. I kao takav, zlata je vredeo.
TO BE CONTINUED… na NLP Master-u!
Snežana Marković
