Dok se u modernoj srpskoj džungli borimo da dođemo do daha, skačući sa jedne lijane (ljubav) na drugu( porodica), treću (posao), pa četvrtu (društveni život), možda bi neko mogao da ugleda pred sobom znak, ogroman crveni znak na kome piše „STOP!!!“ i zapita se: „Kako bi bilo da živim drugačije?“ I ne morate u konfuznoj svakodnevici lišenoj smisla da utišate u glavi taj karakteristični Tarzanov urlik ( Aaaaaaaaaa!!!), samo zato što bi neko mogao da podeli sreću životnog daha sa vama, ljubazno vas pozdravljajući sa ALOHA.
„Šta nameravam da uradim sa svom tom tugom, besom, ljutnjom, stresom i razočaranjem koje sam usput pokupila? Hoću li u ovom životu naučiti da je sve moguće ako verujem u to ili ću se preuzimanjem odgovornosti pozabaviti u sledećem životu?“ – samo su neka od pitanja koja sam kao polaznik Business Practitioner edukacije na NLP Institutu, postavila sebi ovog leta pre početka treninga. Jer postoje ljudi i to, gle čuda, u Srbiji (!?!), koji već znaju kako se ostvaruju plemeniti ciljevi uz pomoć Nauke Ličnog Prosperiteta i žive srećnijim i ispunjenijim životom.
Kako da vam približim ono što smo doživeli na NLP Institutu? Možda bi najzgodnije bilo da u pomoć pozovemo predivnog Miku Antića, vojvođanskog pesnika i prilagodimo njegove stihove našoj situaciji: NLP Treneri „su imali neke električne centrale u oku a mi (polaznici) neke bandere sasvim crvene i žute. Ispričali smo ramenima i rukama nešto što u prevodu na disanje znači Ljubav.“
Pri pokušaju da genijalnost NLP Trenera prevedemo u reči, iz nekog razloga, odnekud, pristižu stihovi Cindy Loper: „I see your true colors and that’s why I love you!“
Upijajući znanje koje je nauka davnih dana dokazala, a mi ga zahvaljujući Slavici Squire tek sad otkrivamo (bolje ikad nego nikad!), počeli smo da se budimo i pitamo kako bi bilo da doživimo ono za šta smo do juče mislili da je mission imposible? Kako bi bilo da šutnemo tremu pred javni nastup i jednostavno zablistamo? Kako bi bilo da ostanemo smireni u situaciji koja nas, po nepisanom pravilu, izuva iz cipela? Kako bi bilo da se osvrnemo unazad i čestitamo sebi na svemu što smo do sada uradili i tako se oslobodimo stresa? Mnogo smo tih „Kako bi bilo?“ izazova sebi priuštili nesvesni koliko se zapravo naše raspoloženje menja na bolje dok zakopani snovi počinju da isplivavaju na površinu i traže da ih pogledamo. I tu na scenu stupa sva lepota i raskoš NLP-a, jer Nauka Ličnog Prosperiteta zna kako se ostvaruju ciljevi, korak po korak. Najveća je privilegija učiti od ljudi koji žive svoje snove a mi smo imali tu čast ovog leta na NLP Institutu da gledamo ljude koji podučavaju primerom.
I šta još da vam kažem? Izbrisali smo iz rečnika bes, ljutnju, stres, razočaranje i krupnim slovima na njihovo mesto upisali zahvalnost, ciljeve zbog kojih nam srce peva kao i ljubav prema sebi i drugima.
Naučili smo da „ko u čuda veruje, taj čuda i stvara“. Potrebna je naša unutrašnja dozvola za ogromne količine radosti koje su nam na raspolaganju, a koju smo iz neznanja ograničavali i uslovaljvali. Konfuzija tako tesno povezana sa životom pre NLP-a nije mogla da opstane sa fuzijom ideja kojom ova naučna metodologija obiluje.
Aloha, dragi naši!
Mira Bukvić
