NLP koncept za mene je bio jako interesantan, a prisustvo na Power Life Design-u Slavice Squire mnogo vise od onoga što je iko mogao i da nasluti – ni ja, ni moj brat koji me je doveo, smatrajuci da bi mi koristio jedan kvalitetan dvodnevni trening.
Da kazem koju reč o sebi, kako bi bolje bio shvaćen paradoks u koji me je doveo život, sve što je prethodilo Power Life Design-u i sta je bilo posle.
Uvek sam bila izuzetan đak, umetnik, slikar, takmičenja iz matematike, hemije , fizike, srpskog jezika bila su moj hobi. Radila sam svašta u zivotu, od poslova sekretarice, operatera u call centru, trgovca, administratora i knjigovođe… Radila sam razne honorarne poslove koji su bili sjajni, testiranje softvera u kom sam pronasla sebe, dodala još koji sertifikat … A ja sam želela više, mnoooogo više za sebe … Nisam se zadovoljava običnim, prosečnim stvarima. Rekla bih :”To je mozda nečiji san, ali to nije moj san”, i nastavila dalje, sve do decembra 2016. godine.
Tu na scenu dolazi Power Life Design i Slavica Squire.
Brat je ovaj trening uplatio za nas oboje. Ja njemu kažem:” Super, ići ćemo na web dizajn zajedno”. On se na to slatko nasmejao i rekao: “Nema to veze sa web dizajnom. Znaš onaj NLP što ti se sviđa, sa tim ima veze. Mislim da bi bilo korisno i tebi i meni.” Rekoh :”Važi, super!”
Kasnili smo kao po običaju, gužva na ulici, ali smo stigli taman na vreme za početak predavanja. I to je mesto gde čarolija zvana Power Life Design počinje …
Bila sam očarana svime, pristupom ljudima, prijateljskom atmosferom, a onda je počelo predavanje, predivnim glasom Slavice Squire. Tako jasan i moćan, a u isto vreme tako nežan i blag, kao da miluje sagovornika, glas koji savetuje, glas koji ne viče, već šapuće i kao da mi otvara neke prozore i vrata koji su bez razloga bili zatvoreni dugi niz godina, sklanja zavese i dopušta da svetlost uđe u mračne sobe teških uspomena iz prošlosti.
Oprostiti i pustiti, osloboditi krivice i sebe i druge, za sve ono za šta, svesno ili nesvesno, krivimo okolnosti, život, sudbinu. Osloboditi se zameranja, kukanja, kako ništa ne valja, kako je život užasan i težak, kako se samo ružne stvari dešavaju, razni drugi oblici negativnosti kojima smo stalno izloženi i nesvesno ih prihvatamo, sve to treba odbaciti. Shvatila sam koliko je zahvalnost važna, koliko mi znači to sto sam zdrava, sve balgodeti koje imam, a koje olako uzimam jer su tu svaki dan. Moja lista negativnih stvari je bila kratka, a onih na kojima sam zahvalna bila je duga, preduga… I to me je u stvari trglo , osvestilo, da zapitam sebe zašto ja svoj život ne bih provela u lepim mislima, ljubaznosti, zahvalnosti na svemu lepom sto imam. Koliko je toga dobro oko mene, kolike se šanse pružaju i koliko je važno da čovek veruje. Veruje u sebe, u svoje kavlitete, mogućnosti koje mu se pružaju, da se čuda dešavaju samo kada im se otvoriš i prepustiš, da je alat za izgradnju budućnosti optimizam, vera u budućnost koja može da se ostvari. I te kako može! Slavica nam je objasnila kako da vizualizujemo ono što želimo… hmmm, sećanja na budućnost, zvuči malo opasno i jako, jako primamljivo. Verujte, deluje! Veruješ da jeste moguće jer si to video, osetio, doživeo. Zvuči malo čudno i neobično za nekog ko prvi put ovo čuje, i meni je zvučalo. Celo iskustvo je neverovatno moćno. Nisam mogla da progovorim par sekundi, a onda sam glasom koji drhti i na ivici je suza, rekla “Moguce je!”. Čarolija je u nama, ono što sami možemo da uradimo ne može niko drugi, i da sebe rastužimo i da sebe ohrabrimo. Za obe je stvari potrebna ista količina energije. Zašto bismo je koristili za ružno? Jer bitno je da shvatimo da je moguće živeti fenomenalan zivot! Život je naša lična kreacija, mi ga stvaramo, mi ga krojimo, mi biramo u koje ćemo boje obojiti naše dane, hoćemo li se ogrnuti očajanjem i nezadovoljstvom ili optimizmom.
Na mene je poseban utisak ostavila priča Slavice Squire, jer sam dobrim delom prepoznala sebe, a zatim i priča Jelene Kovačević – Barde, koja me je dirnula i dotakla najnežnija osećanja. To biste morali uživo da čujete, ukoliko je ja prepričam izgubiće na draži i emociji, iskrenoj emociji od koje se ježi koža na rukama.
Nakon predavanja koje sam odslušala, nekako su tegovi koje sam nosila zbog ljudi koji su me povredili u životu postali laki poput pera i jednostavno iščezli. Videla sam koliko sreće donosi oproštaj i zahvalnost ljudima koji su me povredili, koliko dobra to donosi meni, koliko se ja lepo osećam. Kad postaneš oslobođen tereta, tada možeš mirno da uživaš u svim svojim blagodetima i da sva svoja čula otvoriš, da prigrliš ono lepo i pozitivno koje te čeka. Prošlost je iza nas, budućnost tek treba da se desi, imamo samo sad! Život treba iskoristiti na najbolji mogući način. Kada smo završili, rekla sam bratu:”Hvala ti, bilo mi je od velike koristi.” Imala sam običaj da na par dana prelistam beleške, počela sam svako veče da vodim dnevnik sreće i shvatam kako počinjem da opažam pozitivne stvari stvari, svet oko sebe, kako svet odjednom postaje sve lepše i lepše mesto.
U međuvremenu me je na razgovor za posao pozvala jedna firma, baš pred Novu godinu. Posle praznika pozvale su me jos tri! Nisam mogla da verujem da se sve odjednom pokreće …
Jedna od tih firmi, nazvaću je Željena firma, koja se nalazi na Novom Beogradu, mi je posebno privukla paznju. Jedan mala digresija samo, jako bitna za ovaj deo. Kada sam napustila jedan od prethodnih poslova, počela sam da, meni važnim ljudima, govorim:”Ja ću biti QA inženjer i radiću na Novom Beogradu, na ovoj lokaciji”. Na razgovoru za posao, sve je bilo lepo, najkvalitetniji razgovor u mom zivotu. Odgovor je trebao biti za dve nedelje. Sutradan sam došla kuci, otvorila laptop da vidim šta ima … i u inboxu vidim mejl od Željene firme – ponuda za posao!!! Došlo mi je da skačem, da vrištim, ruke su mi se tresle, oni koje sam ja želela, želeli su mene.
Na poslu, u ponedeljak, je bilo divno, oduševljana sam okolinom, ljudima, kolege su divne, sjajne…Trećeg dana na poslu videla sam magnetić na stolu kolege. Na magnetiću je bio Tadž Mahal, isti simbol koji sam ja obožavala kao mala i crtala ga, slikala, vezla goblen koji sam ja crtala na blanko platnu. Bila sam zabezeknuta I šokirana. Taj magnet je kolegi donela bivša koleginica iz Indije, koja kao da me je prizvala da dođem na njeno mesto. Videvši moje oduševljenje, kolega mi ga je poklonio. I Tadž Mahal je bio moj. Tadž Mahal, veličanstvena građevina u Indiji koju sanjam da vidim jednog dana, moj sertifikat dobijen od strane indijske firme, devojka na čije mesto dolazim koja je magnetić sa Tadž Mahalom donela iz Indije. Dobila sam svoj Tadž Mahal , svoje ostvarenje u poslu QA inzenjera u IT struci. Sve ove godine, 10 godina od poslednje diploma, 10 godine muka, padanja i dizanja, ali nikada predavanja … ja sam ostvarila svoj cilj, onog časa kad sam krenula da verujem, da se nadam, da slušam svoje unutrašnje biće, pogotovo posle Power Life Designa Slavice Squire, koje mi je još i pokazalo put da od tri firme znam koju želim, sve se nekako poklopilo, kao da je trebalo preživeti golgotu od deset godina da bih konačno isplivala na stenu obasjanu suncem. Ja sam izdržala. Ja i moji roditelji i brat. Uspeli smo zajedno.
Tako da nemojte se predavati, idite samo napred, ako padnete, ustanite, borite se. Moguće je! Moguće je ostvariti cilj. Okružite se ljudima koji vas vole, nađite snage u svojim kvalitetima, cenite sebe, verujete u sebe. Otvorite svoj um i srce za lepe i pozitivne stvari i čuda će početi da se dešavaju. Usudite se da sanjate velike snove, da sprovedete velike promene, da ne stajete na pola puta, već da idete dalje i dalje… Usudite se, krenite na putovanje, verujte da je moguće živeti fenomenalan zivot, čuda se dešavaju, uverite se… Osvojite svoj Olimp, svoju Ajfelovu kulu ili Tadž Mahal. Verujte da su čuda moguća, jer kao što sam čula na Power Life Designu od Slavice Squire – “ko u čuda veruje, taj čuda i stvara” . Drugi su uspeli, možete i vi.
Jelena Krkić – QA inženjer u IT struci
