Svi mi negde želimo da posao koji radimo obavljamo sa što manje stresa, a da nam, pri tome, rezultati budu na najvišem mogućem nivou. Siguran sam da, za neke stvari koje radimo, postoji urođeni instinkt i prirodni talenat međutim, ubrzani razvoj društva i modernizacija poslovnog okruženja uticali su na to da nam prirodni talenti više nisu dovoljni kako bi nam rezultati bili zadovoljavajući.
Pre upoznavanja sa NLP-om i njegovim tehnikama, pored svih obuka iz oblasti prodaje, na sastanke sam išao uvek u nekom blagom grču, pa čak i kada napravim odličan rezultat imao sam osećaj da sam nešto propustio i da nešto nedostaje. Međutim, već na Starteru, upoznavajući se sa aksiomima NLP-a, počeo sam da dobijam drugu sliku o sebi i svom okruženju. „Ukoliko radite ono što ste oduvek radili, dobijaćete ono što ste oduvek dobijali; ukoliko želite promenu, uradite nešto drugo“, te sam, od modula do modula, u svoj rad i svoje ponašanje sve više integrisao tehnike koje sam izučavao sa jasnom idejom da popravim svoju komunikaciju sa drugima. Učeći veštine komunikacije shvatio sam da je to alat koji ima neprocenjivu vrednost i koji neprestano treba oštriti jer je to nepresušni izvor našeg napretka. Gledajući sa ove distance vidim da sam u tome i uspeo, otkrivajući usput još jednu istinu, a to je da učenju i napretku zapravo nikada nema kraja. Nakon završenog svakog modula NLP Practitioner edukacije prirodno se nametala potreba za daljim učenjem i usavršavanjem, jer uvek je negde ostajao utisak da neki deo traži nadgradnju, a sve u duhu Aristotelove izreke:“Što više učim sve više shvatam koliko ništa ne znam.
Grujo Ristić