Sposobnost vešte komunikacije je možda najvažnija od svih životnih veština jer prožima sve segmente života. Kada neko ima razvijenu veštinu komunikacije, on ima veće šanse da mu i privatni i poslovni odnosi budu kvalitetniji, da jasnije i konkretnije iskazuje svoja osećanja i potrebe, ali i da ih lakše prepoznaje kod drugih ljudi, da brže napreduje u karijeri, da lakše izlazi na kraj sa manipulacijom, da ima manje konflikata…
Na žalost, većina ljudi ne obraća preveliku pažnju na ovu veštinu. Neki zbog toga što ne shvataju koliko je važna, a neki zbog toga što ne znaju odakle bi počeli. Ako ste možda među onima koji imaju dilemu šta bi trebali da rade da unaprede svoju komunikaciju, u ovom tekstu govorimo o tri oblasti na kojima uvek može da se radi kako bi se ona unapredila.
Neverbalna komunikacija
Istraživanja pokazuju da neverbalna komunikacija čini čak preko 90% komunikacije uopšte. Samo oko 7% čine reči koje se izgovore, a sve ostalo odlazi na ton i boju glasa kojom govorimo, na gestove, mimiku lica, držanje tela, kontakt očima, emocije…
I ne samo da neverbalna komunikacija dominira, ponakad je i istinitija od one verbalne. Mnogima od vas se verovatno dogodilo da pitate neku osobu : “Jel sve ok? Šta se dogodilo? Da li si dobro?” i da vam ona odgovori da je sve ok, da se ništa nije dogodilo ili da je dobro, a vi vidite po izrazu lica, boji glasa, držanju tela…da to nije istina, ali ta osoba možda ne želi ili nije spremna u tom trenutku da razgovara na tu temu.
To je samo jedan banalan primer raskoraka između verbalne i neverbalne komunikacija, ali on se može pojaviti i u nekim drugim, mnogo ozbiljnijim i važnijim situacijama, zato je “čitanje” neverbalnih signala važno za komunikaciju uopšte.
Čak i ako se verbalno i neverbalno slažu, korisno je da obratimo pažnju na neverbalnu komunikaciju jer tako možemo da dobijemo više informacija i da stvorimo detaljniju sliku o nekoj situaciji. Ako uporedimo, na primer, isti razgovor obavljen telefonom i licem u lice, verovatno će ovaj drugi biti daleko sadržajniji jer imamo priliku da čulima prikupljamo dodatne informacije.
Slušanje
Mnogo je ljudi koji odlično čuju, ali slabo slušaju zbog toga što često imaju podeljenu pažnju kada razgovaraju sa nekim – jednim delom slušaju dok istovremeno razmišljaju kako će da odgovore i šta će da kažu. I upravo tu je prostor za nesporazume jer često nešto propuste, a onda dopunjuju svojim pretpostavkama i onim što misle da su čuli. A ponekad se čak dogodi da ljudi uđu u raspravu iako isto misle samo to ne shvataju jer polovično slušaju jedni druge.
Da bi neko bio dobar slušalac potrebno je da nauči da svu pažnju usmeri na onoga ko mu nešto govori, da utiša svoje misli i da se fokusira na ono što sluša, da obrati pažnju i na ono neverbalno jer i u tome može mnogo toga da se „čuje“ i kad dobije sve informacije tek onda razmišlja o svom odgovoru.
I nije zgoreg, naročito u nekim teškim ili važnim razgovorima, postaviti neko pitanje jer tako postižemo dve stvari – onome ko govori najpre stavljamo do znanja da ga pažljivo slušamo i da nam je važno to što govori, a zatim sprečavamo nesporazume i lične interpretacije onoga što je rečeno.
Postavljanje kvalitetnih pitanja
Samo jedno dobro pitanje u pravom trenutku može da preusmeri čitav razgovor, a veština postavljanja pitanja često je ključna u komunikaciji. Pitanja su nam potrebna da bismo proverili da li smo nešto dobro razumeli ili da li su nas drugi razumeli onako kako smo želeli, zatim da dobijemo što više informacija i stvorimo što jasniju sliku o onome o čemu razgovaramo ili jednostavno da bismo započeli neki razgovor, a potom ga i održavali.
Međutim, postavljati kvalitetna pitanja koja će da usmeravaju i održavaju komunikaciju nije lako koliko možda na prvi pogled izgleda. Recimo, ljudi često sputaju razgovor postavljajući pitanja zatvorenog tipa. To su sva ona pitanja na koja može da se odgovori sa da ili ne poput: „Je l ti danas bilo lepo u vrtiću? Da li ti se dopada hrana? Da li je ovaj izveštaj dobar?“ ili jednom rečju kao u primeru: „Kako je danas bilo u školi? – Dobro.“
S druge strane, pitanja otvorenog tipa podstiču razgovor i to su sva ona pitanja na koja sagovornik mora da da malo duži odgovor. Ona mogu da počnu sa nečim tipa: „Šta misliš o…? Šta znaš o…? Kako ti se čini…? Šta te je navelo da… Kako si uradio…?“ ili nečim sličnim što će osobu da navede da se raspriča i da nam da dovoljno korisnih informacija kako bismo nastavili razgovor i pri tom bili sigurni da se dobro razumemo.
Međutim, koliko god da su korisna, kod postavljanja pitanja treba imati meru i pronaći balans između premalo pitanja i previše pitanja. Ako ne postavimo dovoljno kvalitetnih pitanja možemo da ostanemo uskraćeni za korisne informacije, a ako preteramo to može ostaviti utisak kao da smo previše ljubopitljivi što sagovornika može da „zatvori“ za dalji razgovor.
Verovatno ste primetili da su ova tri segmenta vešte komunikacije povezani jedni s drugim i kada unapredite jedan, dotaći ćete i druga dva tako da možete da krenete od bilo kog od njih, a možete i da se prijavite na online program Vešta komunikacija koji smo kreirali za sve vas koji razumete važnost komunikacije i koji želite da sistematično i uz našu podršku unapredite ovu veštinu.
Online program Vešta komunikacija traje mesec dana u zatvorenoj Facebook grupi (detaljno pročitajte ovde) i sastoji se od 8 video lekcija i mnoštva radnih listova i materijala koji idu uz svaku lekciju.
Kroz online program Vešta komunikacija ćete moći da naučite kako da jasno i precizno komunicirate, kako da slušate „između redova“, kako da svoja zapažanja odvojite od svojih pretpostavki, kako da prepoznate manipulaciju i da se zaštitite, kako da promenite nekorisne misaone obrasce…
Dajte sebi priliku da „uđete“ među one koji su postali vešti komunikatori i koji su time unapredili čitav svoj život. Ne gubite vreme, prijavite se, a mi se radujemo da vam budemo podrška.
