Da li ste ikad pokušavali da se oslobodite neke štetne navike? Ili možda da smršate, popravite odnos prema svom telu, postanete redovniji u vežbanju, prestanete da odlažete radne obaveze do poslednjeg trenutka…?
Većina ljudi je poželela da promeni barem nešto u svom životu i čak u tome pokušala, ali nedugo potom odustala, smatrajući taj izazov suviše zahtevnim.
Neki ljudi nikad ne prestanu da puše, čak ni kad im lekari zaprete teškim bolestima. Neki nikad ne krenu u teretanu, bez obzira na novogodišnju odluku koju su doneli. Neki nikad ne prestanu da sebe smatraju nedovoljno dobrim da bi bili vredni ljubavi i pažnje, uprkos svim obećanjima koja sebi daju. To nema veze sa njihovom inteligencijom, pa čak ni njihovom istrajnošću. Jednostavno, ljudi ne znaju pravi način kako da izađu iz začaranog kruga navika.
Tvrdokornost naših navika je, verovali ili ne, dobra stvar. Primera radi, pranje zuba nije nešto o čemu većina ljudi razmišlja – to radi po automatizmu, jer se sama navika proiznikla iz želje da imamo zdrave zube toliko ukorenila, da više ne moramo ni da pomišljamo na to. Slično je i sa vožnjom automobila, vezivanjem pertli i sličnim aktivnostima. Naš mozak nam olakšava posao tako što vas vodi već poznatim nervnim putevima kako biste štedeli vreme i snagu na ponovno učenje svega što u životu radite i o čemu razmišljate.
Međutim, na isti način dolazi do ukorenjivanja navika poput prejedanja, unošenja previše alkohola, pušenja i sličnih nezdravih stvari koje kasnije izmaknu našoj kontroli i koje više ne umemo da zaustavimo.
Sve su to navike, koje su se javile zato što su na samom početku izazivale neku prijatnost ili nam donosile utehu, a zbog te prijatnosti naš mozak nas je terao da ih iznova ponavljamo. Nezgodna stvar sa navikama je što ljudi vremenom da ih smatraju delom sebe i sebi daju neku vrstu “dijagnoza”. “Znate, ja sam takav”, “I roditelji su mi bili gojazni, pa sam i ja”, “Moj suprug puši paklu cigareta dnevno, pa onda i ja s njim”… Kada se navike presele na nivo našeg identiteta, odnosno onda kada ih počnemo posmatrati kao deo sopstvene ličnosti, tada se potpuno odričemo odgovornosti koju imamo za sopstveni život. Ono što radimo pripisujemo nekoj višoj sili, genetici, uticaju društva, državi… ili bilo kojoj drugoj instanci, jer na nesvesnom nivou štitimo svoje navike kao što štitimo svoj integritet.
Prvi korak u menjanju loših navika je da ih “isteramo na čistac”, odnosno osvestimo da neko naše ponašanje, ma koliko korisno ili nekorisno bilo, nije deo naše ličnosti i da je naše ponašanje uvek, ali uvek, nešto na šta možemo uticati i imati pod svojom kontrolom. To je ujedno i najteži korak, jer se ljudi srode s navikom, ali je izuzetno važan, jer za sobom povlači sledeći korak: odluku da se navika promeni.
Primetićete da je upotrebljena reč “promeni”, umesto eliminiše, jer navika obično ima neku funkciju u našem životu. Zato onaj pojednostavljeni savet: “Ma samo prestani da pušiš, pa ćeš biti nepušač” ili “Odupri se porivu da pojedeš još jedan kolač” retko kad urodi plodom. Kada poslušamo takve savete, imamo utisak da se odričemo nečega što nam je jako važno na nekom dubljem nivou i što igra neku važnu ulogu u našem životu, koja time ostaje upražnjena.
Zamenite štetnu naviku nekom drugom
Zato je mnogo svrsishodnije da zamenite naviku koju ste osvestili kao štetnu za vas, nekom koja bi mogla da igra istu ulogu u vašem životu, ali je korisna i podržavajuća. Na primer, ako ste navikli da pušite cigarete kad ste pod stresom, onda ne možete samo da se odreknete cigareta i nastavite dalje kao da se ništa nije desilo. Morate da pronađete drugačiji način da se izborite sa stresnom situacijom. U ovom slučaju, možete odabrati da svaki put kad osetite poriv da pušite, uradite set vežbi disanja. Ako ste imali naviku da se prejedate, popijte čašu vode svaki put kada osetite nezadrživ poriv za grickanjem. Poriv će proći za samo nekoliko minuta, a vi ćete se dosledno držati svoja tri umerena obroka dnevno.
Zamislite svoj uspeh
Mašta je moćno oružje koje nam omogućava da predvidimo svoj uspeh i osetimo ono što ćemo videti, čuti i osećati kad promenimo ono što nam u životu smeta. Zato, zamislite sebe za nekoliko godina, potpuno drugačijih navika, radosne, srećne, sveže, poletne, kako radite tačno ono što ste oduvek želeli da radite.
Što detaljnije zamislite svoju budućnost sa vašim novim navikama, to ćete imati više motivacije da istrajete u promenama na koje ste se odlučili. U tome vam može pomoći činjenica da niste oduvek imali navike koje vam sada smetaju i ponekad je dovoljno samo da se prisetite starog sebe, pa da uvidite da je moguće lepo živeti i bez njih.
Obraćajte se sebi s ljubavlju
Promene navika često za sobom povlače i promene raspoloženja i to je sasvim normalno. Ono što morate da predvidite za te situacije, je da ćete možda u trenutku neraspoloženja pokušati da sabotirate svoj uspeh sumnjom u sopsvene mogućnosti. Štaviše, mnogi su navikli da sebe posmatraju kao nedovoljno dobre, nedovoljno odlučne, nedovoljno snažne da ostvare bilo šta u životu, što ih onda sprečava da nešto zaista i postignu i zbog čega se zapravo nikad i ne odvaže da promene neku naviku. Svaki put kad primetite misao koja vas na neki način predstavlja kao žrtvu vaše navike: “Debela sam…”, “Glup sam…”, “Cigarete su moj jedini i najbolji prijatelj…” zaustavite se i u svojim mislima (ili čak naglas) dodajte: “… ali, za nekoliko meseci ću biti u odličnoj formi”, “… ali uporno radim na sebi i razvijam novu vrednu veštinu”, “… ali u svakom trenutku mogu pronaći boljeg prijatelja od njih”, i tako dalje. Naš mozak ima tendenciju da briše sve informacije koje prethode reči “ali” a to možete iskoristiti da postepeno menjate način na koji se sebi obraćate. Budite svoja najveća podrška, a ne najveći saboter sopstvenog uspeha.
Promenite način na koji posmatrate promenu
Za neke ljude, to može biti vrlo problematičan korak, zato što iznad svega cene kontinuitet i mogućnost predviđanja budućnosti. Za njih su promene nešto što im narušava sigurnost i to je često razlog zbog kog se vrate svojim navikama, čak i kad na kratko uspeju da ih promene.
Stvar je u tome da svako od nas ima različite unutrašnje filtere prema kojima automatski i nesvesno tumačimo svet oko sebe. Kao što znamo, ne doživljava svako svet na isti način (više o tome možete pročitati i OVDE), pa tako postoje ljudi koji iznad svega cene raznolikost i dinamiku, ali i ljudi kojima je potrebna sigurnost u vidu kontinuiteta i predvidljive jednoličnosti. Od toga kojoj grupi pripadate u velikoj meri zavisi koliko dugo ćete ostati u istoj situaciji na ljubavnom, prijateljskom, poslovnom ili bilo kom drugom planu, pre nego što postanete spremni da nešto promenite. Ukratko, sasvim je moguće da se vi zapravo teško nosite sa promenama, zato što vam one prirodno smetaju. Dobra vest je da takav odnos prema promenama nije nešto “zapisano u kamenu” i da je sasvim moguće upravljati svojim unutrašnjim filterima tako da budu “na vašoj strani”.
Za početak, potrebno je da vežbate svoju otpornost na promene i što duže istrajavate u tome, to će vam promene biti prirodnije.
Mnogi ljudi bi želeli nešto više i svesni su da im promena navika može pomoći da počnu da žive život o kom sanjaju. Ali svakodnevna realnost im stane na put i onda neprestano odlažu trenutak kada će da naprave preokret i krenu u lepši život.
Sasvim je prirodno biti prestravljen od od promena, naročito ako imamo u vidu da ljudi sami sebi ne dozvoljavaju da budu uspešni i srećni. Upravo zbog toga je Slavica Squire, osnivač NLP Instituta i prvi NLP trener na našim prostorima, kreirala Power Life Design, trening koji će vam pomoći da uštedite godine svog života tako što će vam pružiti konkretne korake, alate, podršku i pokazati vam jasno kako je moguće da lakše i brže unesete željene promene.
Power Life Design se održava putem Zoom platforme, tako da iz udobnosti svog doma možete sebi da priuštite vikend za kreiranje jasnih ciljeva i akcionog plana za njihovo postizanje koji će vas korak po korak voditi ka navikama i životu o kakvom ste oduvek sanjali.
Rezervišite svoje mesto odmah putem ovog linka.
