Koliko puta ste proveli besanu noć pitajući se: “Šta ako ne uspem da vratim ratu kredita?”, “Šta ako se sutra obrukam na poslovnom sastanku?”, “Šta ako me partner ostavi”… Da li ste ikad u tim noćima došli do odgovora na ova pitanja? Da li ste pronašli načine da izbegnete ishod kog ste se plašili? Da li su vam te noći ikad donele išta dobro?
Dobro znate da nisu. Pitanja „Šta ako…?“ koja postavljamo sebi samo otežavaju naše rešavanje potencijalnih problema. Što je još važnije, većina tih “potencijalnih” problema nikad ne postane realna. Dakle, u velikom broju slučajeva, briga je ne samo nekonstruktivna, nego i nepotrebna.
Pa ipak, zbog nje može da trpi ceo naš organizam, jer naše negativne misli aktiviraju lučenje kortizola – hormona stresa – koji narušava rad imunog sistema i čini vas podložnijim bolestima. Kortizol je onaj hormon koji nas tera da brzo reagujemo kad se suočimo s nekom opasnošću i zapravo može biti vrlo koristan, ali samo ako živite u kamenom dobu okruženi medvedima. U svakom drugom slučaju, reakcije organizma obično su disproporcionalno jake u odnosu na “opasnost” s kojom se suočavamo.
Ipak, postoje stvari koje možete učiniti kako biste se rešili preterane brige. Ovo su neke od njih:
Prihvatite neizvesnost
Ako često brinete, velike su šanse da vam u životu nedostaje osećaj sigurnosti. Kada je to slučaj, čak i najmanja mogućnost da se desi nešto loše može da vam uništi dan.
Briga može da vam ulije lažni osećaj kontrole nad budućim događajima. Nekad čak možete da na vašem nesvesnom nivou verujete da vas briga štiti od opasnosti i štete. Međutim, jasno vam je da niko nije rešio neki problem tako što je “jako brinuo”. Briga za budućnost može da vam pomogne utoliko što može da vas podstakne da smislite efikasnije strategije za prevazilaženje prepreka, ali negativno razmišljanje retko kad konstruktivno funkcioniše. Um koji brine vrti se u začaranom krugu u kom nema rešenja i koji samo pogoršava negativna osećanja. Štaviše, on postaje sve kreativniji u smišljanju potencijalnih opasnosti, katastrofalnih scenarija i sličnih negativnosti.
Kad se jednom zabrinete zbog pomisli da ćete zbog sitne čarke raskinuti sa partnerom, vi nećete raditi na tome da izgladite odnose i potražite rešenje za nesporazum. Vi ćete utonuti u misli o tome da ćete zasigurno raskinuti, a onda ostati sami i provesti celi život bez igde ikog svog…. Mozak je vrlo kreativan u smišljanju takvih scenarija, jer je potreba za sigurnošću jedna od osnovnih ljudskih potreba. Ipak, život je nepredvidljiv i uglavnom turbulentan. Mnoge loše stvari mogu da se dese (a neke će se i desiti), ali to ne znači da ne možete da uživate u životu i lepim trenucima. Ono što može biti vaša sigurna strategija u takvim situacijama je da donesete odluku da prihvatite određen nivo nesigurnosti u životu. Činjenica da niste 100 odsto sigurni u ono što se dešava, ne znači da će vam se desiti nešto loše, a briga vam svakako ne pomaže.
Odustanite od perfekcionizma
Istraživanja pokazuju da su ljudi koji brinu češće perfekcionisti. To znači da osećaju suviše veliku odgovornost zbog mogućnosti negativnog ishoda nekih njihovih postupaka i preuveličavaju sopstvene greške. Zato je nekad lek od preterane zabrinutosti to da prihvatite da savršenstvo ne postoji. Vežbajte sa sobom izlazak iz začaranog kruga negativnih misli i dopustite sebi da grešite i donosite nesavršene odluke.
Pretvorite brigu u konstruktivan proces
Umesto da razmišljate o mogućim negativnim ishodima onoga što vas čeka, razmišljajte o rešenjima za te probleme i to naučno dokazano može da vam pomogne da se rešite nepotrebne brige.
U jednom istraživanju koje su sproveli profesori Odeljenja za psihologiju Univerziteta u Novom Južnom Velsu Marianna Szabó i Peter F. Lovibond studenti su imali zadatak da beleže stvari koje ih muče. Lista je morala da bude precizna: studenti su beležili sve što ih muči, bez obzira na to koliko je ta briga mala. Neprestano su dodavali svaku brigu koja im se javila, a zatim smišljali i zapisivali rešenje za potencijalni problem koji ih muči.
Na primer, ako je vaša briga da nećete imati novca da platite račune, zapišite šta je potrebno da uradite kako biste ih platili, recimo, da nađete dodatni posao, pozajmite novac i slično. Onog trenutka kad na papiru ispred sebe vidite moguće rešenje, osetićete kako se vaša briga polako smanjuje, a to su pokazali i rezultati studije.
Na posletku, one stvari na vašoj listi koje su očigledno van vašeg domašaja i odgovornosti, ne treba da budu predmet vaše brige i zato kad uhvatite sebe da brinete o njima, svesno sebi skrenite pažnju sa njih.
Svako zaslužuje da svoj dan završi tako što će s mirom utonuti u san i pustiti svoje telo i um da se odmore. Vi zaslužujete da se prisetite stvari na kojima možete biti zahvalni, lepih trenutaka, da razmišljate o novim idejama i lepim uspomenama. Odluka da budete slobodni od bezrazložnih briga je samo vaša.
Naš um se često poigrava sa nama. Zbog njega se ponekad ne razumemo čak ni sa bliskim osobama, tera nas da tražimo mane sebi i drugima, „predviđa“ loše stvari koje se nikad neće desiti… ali sve te njegove trikove uz prave alate i tehnike možemo da prevaziđemo i koristimo ga kako bismo bili uspešni, srećni i kako bismo uživali u svakom danu koji je pred nama. Te alate i tehnike možete dobiti na NLP Practitioner edukaciji na NLP Institutu koja je već mnogim ljudima promenila živote. Više o njoj možete pročitati OVDE.
