“Hajde pliz, pusti me sad tog tvog NLP-a…”
“Nemoj na meni da vežbaš, molim te…”
“To možda kod tebe radi, ali nisam ti ja za to, znaš…”
Ovo su samo neke od reakcija koje čujem. Od meni bliskih, pa i najbližih ljudi. I to je ok. Na početku moje NLP Business Practitioner edukacije me je to dosta pogađalo. Sada više ne, jer znam da će svako biti na mom mestu kada dođe vreme da doživi svoju promenu svesti. I kada odluči da je vreme da je u redu biti najbolja verzija sebe. Kada prestane da kuka, opravdava se raznim društvenim stanjima, nedostatkom para, vremena, lošim vremenskim prilikama, najezdom komaraca ili vanzemaljaca.
Svi koji prate ono šta radim već znaju da sam ja sad već jedna ozbiljna NLP devojka. Kada me neko pita nezainteresovano šta je to NLP, kažem – ma neki kurs za komunikaciju. Ne trudim se da objašnjavam, jer ne želim da objašnjavam na pola. Ako me neko pita polu ili skroz zainteresovano, ja se onda potrudim pa iz petnih žila izvlačim primere koje sam naučila od mojih predivnih trenera. Trudim se da im se dopadne. I dugo vremena mi nije bilo jasno zašto mi je to važno? Zašto mi je toliko važno da ljudi shvate koliko je NLP svrsishodan i koliko im može pomoći u svakodnevnom životu, danas, odmah, sad? A onda sam shvatila – ja sam to doživela kao revoluciju. Davnih dana ja sam bila učesnik neke druge revolucije. Entuzijastična, poletna, življa nego ikada. Mislila sam – menjam svet na bolje. Iako stvari nisu tako ispale, ja bih sve isto. Jer me je osećaj da sam učesnik nečeg većeg od mene pokretao. NLP me čini takvom. Opet se osećam euforično shvatajući da je ideja u koju verujem ono što je svetu potrebno da bi bio lepše mesto. To je moja revolucija svesti i ja hodam naokolo gotovo ostrašćena pokušavajući da svakome kod koga primetim bar jednu iskricu u oku dok imam taj „NLP introduction“ objasnim koliko je to moćna nauka. Nauka? O, da.
I sad, kao pravi pionir jednog ozbiljnog pokreta ja imam obavezu da ovako javno razrešim neke dileme na koje nailazim u razgovoru sa ljudima. Da me neko ne razume pogrešno – biti skeptičan je u redu. To pokreće na polemiku, a svaka polemika može da bude konstruktivna. Ovde se radi o zabludama.
Zabluda br. 1: “MOŽEŠ TI TO I SAMA!”
Moj super prijatelj je potrošio silnu energiju pokušavajući da me uveri kako vređam sopstvenu inteligenciju odlazeći na “tamo neka predavanja” gde se svi ponašamo kao da smo “neki sektaši”. Znate, ovo je onako…poluistina. Mogu ja sama. To je tačno. Mogu da pročitam gomilu knjiga na tu temu i da proniknem u tajnu, popale mi se lampice…i, šta onda? Ako me je nečemu NLP naučio to je kolika je moć grupe i timskog učenja. Ne postoji bolji način da ti se nešto upiše u kod od sećanja na smeh istomišljenika, koji ti kroz vreme postaju istinski prijatelji. Prosto, poveže vas isti put…i vođeni različitim motivima, hodate po istoj žici, na opet, stotinu različitih načina. Neprocenjivo. U knjigama nema Profe koji vam ispriča priču za dobro raspoloženje na kraju poglavlja. Nema Slavice koja vas osmehom provocira da svakog trena budete bolji od sebe samog malopređašnjeg. Nema svih tih divnih ljudi koji su posvetili život ideji NLP-a. Grlimo se jer se od zagrljaja još niko nije razboleo niti se lošije osećao, već samo bolje. A i naučno je dokazano da je jedinična energija u zbiru manja od one zajedničke. Tako da…tačno je: mogu ja sama, ali neću.
Zabluda br. 2: “Postoje ljudi koji su za to išli na PRAVI fakultet”
“Ne kažem da je glupa ideja da se edukuješ za trenera, imaš tog šlifa i oduvek tako motivišuće deluješ na ljude, samo te pitam šta ćeš da kažeš kada počnu da te osporavaju ljudi koji su se ZAISTA edukovali za takve stvari?”
Pardon my French, mi očito ne govorimo istim jezikom. Davnih dana, dok sam išla u gimnaziju, učestvovala sam u nekom projektu iz psihologije koji se bavio strahovima i fobijama. Slušali smo teoriju, razne neke interesantne primere, ali niko od nas nije prošao kroz to iskustvo. I ništa nam nije bilo jasno, a i ja sam vam malo “učim na svojim, a ne na tuđim greškama” (u narodu poznato kao “udri glavom o zid”) tip. NLP formalna edukacija traje četiri godine, koliko i svaki PRAVI fakultet. NLP neformalna edukacija traje ceo život, svakog jutra počinje iznova, sa svakom novom situacijom i konverzacijom. I pri tom, prođeš kroz to prvo ti sam. Prvo si euforičan, pa malo maničan, pa kopaš po sebi, prevrćeš, čeprkaš, rastaviš se i sastaviš i nikad više ne budeš isti. Postaneš najbolji Ti, onaj koga voliš, maziš i paziš, uvažavaš, ugađaš mu. Kao takav, ne možeš da ne budeš legitiman da tome učiš druge ljude. Između ostalog, toliko sjajnih psihologa i psihoterapeuta zagovara i predaje NLP. A znate, ako ćemo baš bukvalno, sam NLP Institut je PRAVA zgrada, od cigle, sa fasadom i krovom, a ne neka montažna tvorevina.
Zabluda br. 3: “Samo se opusti, ne moraš ti ništa, univerzum će se pobrinuti za sve!”
Aha, kako da ne. Prvo što vam treneri kažu je: “Ovo nije magija, tome vas ovde ne učimo”. Neki se razočaraju…možda. Trenutno vlada jedna opšta histerija za srećom i instant rešenjem kako do nje doći. Svaki dan na društvenim mrežama možete da čitate te divne motivišuće poruke. Ali moram da vam razbijem iluziju – iako to sve divno i krasno zvuči, ništa od toga ne radi i ništa od toga nikada neće uroditi plodom ako ne uradite nešto SAMI po tom pitanju. A to šta treba da naučite možete na razne načine. Meni je NLP u tome najviše pomogao. Što ne znači da će i vama. Ne znamo dok ne probamo, zar ne?
“Sve je to meni logično i sve ja tebi verujem…ali moraš da znaš da si u manjini, gomila ljudi ni ne zna šta je NLP”, reče moja darling sestra. I kako je to izgovorila, ja umesto da pomislim “Kako to misliš da gomila ljudi ne zna šta je…”, ja osetim zahvalnost. Jer zato gorim, jer me zato pokreće. Jer za NLP treba da zna svako, a naročito svaki mlad čovek koji je na početku svog puta. To je moja misija. To je moja revolucija. Lična. Ne mora da bude i vaša. Iako bih ja volela da to bude revolucija svesti svakog čoveka na ovoj planeti. Eto, toliko je to zaista važno.
Snežana Marković
